u fokusu

ŠTA JE KRVNI PRITISAK?
Krvni pritisak je sila kojom cirkulišuća krv deluje na krvne sudove, a koja nastaje usled kontrakcije srčane muskulature i potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni sistem.
Standardna jedinica, kojom se izražava krvni pritisak, jeste milimetar živinog stuba (mmHg).
Vrednost krvnog pritiska je promenljiva i zavisi od doba dana, a takođe je podložna uticaju spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Te promene vrednosti su posledica aktiviranja brojnih mehanizama kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi, u skladu sa trenutnim potrebama organizma.
Kod prosečnog zdravog mladog čoveka vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg. Kasnije se te vrednosti, sa godinama života, postepeno penju. Tako na primer, za čoveka od 60 godina, vrednost pritiska do 140/80 mmHg možemo smatrati normalnom.
Smatra se da “normalan” krvni pritisak iznosi oko 120/80 mmHg. Ipak, ono što je normalno za jednu osobu, ne mora biti normalno za drugu, čak i kada su istih godina. Neki pojedinci imaju nešto niže ili više vrednosti krvnog pritiska, kao posledicu njihove telesne građe. U ovom slučaju reč je o fiziološkom stanju, koje samo po sebi ne znači bolest.

ŠTA JE POVIŠENI KRVNI PRITISAK ?
Povišeni krvni pritisak (arterijska hipertenzija) označava vrednost krvnog pritiska iznad 140/90 mmHg, kod osoba starijih od 18. godina, a koje ne uzimaju lekove.
Važno je znati da je povišeni krvni pritisak uzročnik velikog broja bolesti savremenog čoveka koje skraćuju ljudski vek. Zbog toga je povišeni krvni pritisak dobio ime “tihi ubica”. Posledice akutne hipertenzije su najčešće moždana krvarenja, dok se kod hronične hipertenzije posledice ispoljavaju na srcu, krvnim sudovima, mozgu, oku, bubrezima.
Povišeni krvni pritisak predstavlja bolest modernog doba koja se povezuje sa povećanim stresom, gojaznošću, konzumiranjem slane hrane, pušenjem, uzimanjem alkohola, kafe, odsustvom kretanja i fizičke aktivnosti, nedostatkom odmora kao i naslednim faktorima.
Povišeni krvni pritisak se često manifestuje kao bolest sa vrlo malo simptoma, a dešava se da ih uopšte i nema. Ako su prisutni, onda se ispoljavaju u vidu glavobolje, nesvestice, zujanja u ušima, nestabilnosti pri hodu, bola ili sličnih senzacija u grudima, zatim, nedostatka vazduha, osećaja nepravilnog ili ubrzanog rada srca.

KAKO SE LEČI POVIŠENI KRVNI PRITISAK?
Dijagnozu da neka osoba ima povišen krvni pritisak, postavlja lekar posle sprovedenih potrebnih ispitivanja.
Prve mere su promene u načinu života: higijensko -dijetetski režim koji podrazumeva prestanak pušenja, smanjenje unosa soli, alkoholnih i energetskih pića, kafe, masnog i crvenog mesa, mlečne masnoće, industrijski pripremljene hrane, brze hrane. Takođe, veoma je važno smanjenje prekomerne telesne težine, kao i izbegavanje stresnih situacija.
Ako ove mere ne daju rezultate, onda se prelazi na upotrebu lekova.

ISHRANA KOD POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA

Za osobe sa povišenim krvnim pritiskom veoma je važna ishrana, odnosno potrebno je da se disciplinovano pridržavaju saveta lekara.

Zabranjena hrana: Puter, kajmak, margarin, punomasni sir, žumance, hleb, slatkiši u većim količinama, svinjska mast, iznutrice, suhomesnate prerađevine, konzervirane namirnice, masne i začinjene čorbe, supe, majonez, šećer, med, marmelada, džem, kolači, torte, sladoled, alkoholna pića.

Može se koristiti: Obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, mlad sir, belance od jajeta, hleb, testo i slatkiši u malim količinama. Takođe se može koristiti posno mlado meso – živinsko, teleće, juneće i riblje, kuvano i dinstano. Zatim, blage nemasne supe od povrća i mladog mesa. U pripremi hrane treba koristiti što manje ulja, uglavnom maslinovo ulje, ali samo kao preliv, a nikako za pečenje. Što je moguće više smanjiti unos soli, a kao začine koristiti limun i sirće.
Od voća i povrća je najbolje koristiti ono koje je bogato kalijumom, kao što su banane, pomorandže, paradajz, spanać i krompir. Voće i salate moguće je uzimati u neograničenim količinama.

Od napitaka se mogu koristiti voćni sokovi bez šećera, blagi čajevi, limunada, slaba kafa, dva puta dnevno. Maksimalan unos tečnosti je oko 1.7 litara.
Što se tiče alkohola, dobro je uzeti čašu crnog vina dnevno.

VAŽNOST FIZIČKE AKTIVNOST KOD POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA

Fizička aktivnost trebalo bi da traje od 45 do 60 minuta dnevno. Preporučujemo: trčanje, brzu šetnju, korišćenje stepenica umesto lifta, vožnju bicikla, plivanje, baštovanstvo i, zašto da ne – pranje prozora?!
NEKA VAM JE USPEŠNO!

Dr Jelena Kovačević,
spec. med. rada