RAZGOVOR S POVODOM: DR ALEKSANDRA STIJAKOVIĆ, SPECIJALISTA RADIOLOGIJE
ODVOJTE 15 MINUTA DA SEBI SAČUVATE ŽIVOT
Tim Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” iz nedelje u nedelju se uvećava, kao što raste i interesovanje pacijenata za specijalističke, sistematske i druge vrste pregleda i analiza koje nudi ova renomirana ustanova.
Ekipa stručnjaka Zavoda „Pančevac” ovih dana dobila je još jedno pojačanje: doktorka Aleksandra Stijaković, specijalista radiologije iz Opšte bolnice u Pančevu, od sada će u Zavodu obavljati ultrazvučne preglede dojki.
Ova doktorka je od 2002. godine radila kao lekar opšte prakse u Domu zdravlja na Strelištu, da bi 2007. otišla na specijalizaciju iz oblasti radiologije na VMA u Beogradu. Od 2012. doktorka Stijaković u Opštoj bolnici obavlja čitav niz pregleda iz svoje oblasti: ultrazvučne preglede dojke, vrata, abdomena, male karlice, pazušnih jama i preponskih regija, kao i bodi skener, te sve vrste radiografskih snimanja. Svoje bogato iskustvo ova doktorka nadogradila je 2016. godine, kada je na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije uspešno završila edukaciju za mamografiju i ultrazvuk dojke, nakon čega je kao lekar uključena u nacionalni plan skrininga za rano otkrivanje karcinoma dojke.
Upravo zbog toga će u Zavodu „Pančevac” doktorka Stijaković biti zadužena prvenstveno za ultrazvuk dojki. Svoj pregled možete zakazati putem telefona 013/21-90-900 i 013/21-90-903.
PANČEVAC: Šta sve može da se otkrije ultrazvukom dojke i kako izgleda taj pregled?
ALEKSANDRA STIJAKOVIĆ: Prednost ultrazvuka kao dijagnostičke metode je u tome što je pregled potpuno bezbolan, nije štetan niti bolan, nema nikakvog zračenja i nije vam potrebna priprema, pa može da se radi koliko god puta je potrebno. Zbog toga je ultrazvuk dojke prva metoda izbora pre svega u prevenciji, ali i u otkrivanju karcinoma dojke. Pomoću ultrazvuka možemo da uočimo i lokalizujemo bilo kakvu promenu na dojci i da odredimo njenu konzistenciju i vrstu. Pregledaju se obavezno i pazušne jame, jer zahvaljujući tome možemo proveriti da li postoje neki uvećani ili izmenjeni limfni čvorovi, koji imaju prognostički značaj kod karcinoma dojke. Pregled je najbolje uraditi između petog i dvanaestog dana menstrualnog ciklusa. On traje svega 15–20 minuta, a ako znamo da se čak 95% karcinoma dojke otkrivenih na vreme izleči, postaje jasno da tih petnaestak minuta koje žena izdvoji za pregled može da joj sačuva život.
• Kakva je situacija na terenu: da li vam se pacijentkinje češće obraćaju radi preventivnih pregleda ili dolaze tek kada uoče neki simptom?
– Preporuke o važnosti preventivnih pregleda uglavnom poštuju mlađe pacijentkinje. Kada je reč o nešto starijoj populaciji, tu je primetno veći broj žena koje nažalost na ultrazvuk dojke dolaze onda kada im je već dijagnostikovano neko oboljenje ili ako napipaju neku grudvicu, otvrdlinu ili uoče iscedak iz bradavice, pa ih strah primora da provere o čemu je reč. Ima čak i onih pacijentkinja koje, čak i kad se pojave simptomi, budu toliko uplašene od dijagnoze da ignorišu problem čekajući da sve prođe samo od sebe. To je zapravo najrizičnije ponašanje, jer što se karcinom kasnije otkrije, to su šanse za izlečenje manje. Posebno treba imati u vidu činjenicu da karcinom dojke u najvećem broju slučajeva ne boli, pa ga je teško uočiti odmah na početku, a kada se simptomi jave, to često znači da je bolest već uznapredovala. Upravo je najveća prednost ultrazvuka u tome što može da prikaže manje promene i mnogo pre nego što one postanu uočljive ili opipljive, što drastično uvećava šanse za izlečenje.
• Kada treba započeti preventivne preglede?
– Ultrazvučni pregledi treba da krenu od tridesete godine života i preporučuje se da se potom obavljaju na svakih godinu dana. Posle četrdesete godine treba uraditi i prvu, bazičnu mamografiju, a potom taj pregled ponavljati na svake dve godine. Za pacijentkinje koje imaju porodično pozitivnu anamnezu, odnosno za one koje po ženskoj liniji imaju srodnike obolele od karcinoma dojke, pravi se individualni koncept kontrola. Njima se ultrazvučni pregledi najčešće obavljaju na svakih šest meseci. Bilo bi dobro da žene između petog i petnaestog dana menstrualnog ciklusa urade i samopregled dojki. Pacijentkinje često kažu da one to ne umeju ili se plaše, a na nama je da ih ohrabrimo da to svakako učine, jer se važnost ranog otkrivanja karcinoma dojke zaista ne može dovoljno naglasiti. U Srbiji svaka osma žena oboli od karcinoma dojke: godišnje je to preko 4.600 žena. Čak 1.600 obolelih godišnje izgubi bitku s bolešću i to se u najvećem broju slučajeva objašnjava kasnim javljanjem na pregled, odnosno kasnim otkrivanjem bolesti.
• Kome se još preporučuju ultrazvučni pregledi dojke?
– Pored već nabrojanih kategorija pacijentkinja, redovne preglede treba da obavljaju i žene koje godinama imaju neku supstitucionu hormonsku terapiju, kao i one koje su ranije već bolovale od nekih benignih ili malignih oboljenja dojke, te one koje imaju mastitise, odnosno upalne procese na dojci ili bilo kakvu sekreciju ili iscedak iz bradavice. Isto tako, kontrole se podrazumevaju kod žena koje imaju implantate. Ultrazvuk dojki je i jedan od obaveznih pregleda koje treba da obave pacijentkinje koje su u pripremi za vantelesnu oplodnju.
• U čemu je razlika između ultrazvučnog pregleda i mamografije?
– Mamografija stoji i dalje kao zlatni standard za rano otkrivanje raka dojke. Postoje neki tumori koji se mogu videti samo na mamografiji, ali s druge strane, u mlađem životnom dobu, kada su dojke građene od dosta gustog žlezdanog tkiva, one su pogodnije za pregled ultrazvukom, budući da to žlezdano tkivo može da nam maskira sliku na mamografiji. S druge strane, neke stvari, poput mikrokalcifikata, bolje se vide na mamografu. Zato mi uglavnom savetujemo ženama da urade i jedan i drugi pregled, jer se te dve metode dopunjuju, pa tako dobijamo najprecizniji uvid u stanje dojki.
• Kada je reč o malignim bolestima, statistike pokazuju da najveći broj žena u južnom Banatu oboli i umre upravo od raka dojke. Koji faktori rizika doprinose obolevanju?
– Glavni faktori rizika su pozitivna porodična anamneza, stres, pušenje, gojaznost, manjak fizičkih aktivnosti, zatim rana prva menstruacija i kasna menopauza. Pod većim rizikom su i žene koje nisu rađale ili one čija je prva trudnoća bila nakon tridesete godine. Smatra se da oko 5–10 procenata karcinoma spada u nasledne karcinome. Sada postoje i genetske analize, odnosno testovi BRCA 1 i BRCA 2, pomoću kojih se mogu pronaći mutacije gena specifične za karcinom dojke. Međutim, takve analize su prilično skupe, pa se na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije uradi svega tridesetak ovih testova godišnje.
• Da li i muškarci rade ultrazvuk dojke?
– Da, svakako. Oni se najčešće javljaju zbog ginekomastije – benignog uvećanja grudi, koje zapravo predstavlja prisustvo žlezdanog tkiva, zbog čega muške grudi počinju da liče na ženske. Češće se to dešava u mlađem uzrastu, dok pojedini lekovi, poput onih za visok pritisak, mogu uticati na nastanak ginekomastije kod starijih muškaraca. Pošto ginekomastija nije bolest, ona najčešće predstavlja samo psihološki problem. Ako je uvećanje izraženo i ako je osoba mlada, ova nepravilnost se može ukloniti hirurškim zahvatom.
• Manje je poznato da i muškarci obolevaju od raka dojke?
– U Srbiji je, prema statistikama, u proseku svaka 101. osoba obolela od raka dojke muškarac. Simptomi i algoritam pregleda su isti. Uglavnom i pripadnici muškog pola dolaze na pregled kada napipaju kvržice i otvrdline i tada se radi ultrazvuk, a potom po potrebi i mamografija. Stoga, preporuke o redovnim preventivnim pregledima jednako važe i za muški pol.
GLOSA: Pregled u Zavodu „Pančevac” možete zakazati putem telefona 013/21-90-900 i 013/21-90-903.