O VAŽNOSTI PREVENCIJE I BLAGOVREMENOG LEČENjA SRČANIH OBOLjENjA
VRHUNSKI KARDIOLOZI SA VMA OD SADA U TIMU ZAVODA „PANČEVAC”
Specijalističkom timu Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” ovog meseca pridružila su se dva vrsna kardiologa s Vojnomedicinske akademije (VMA): pukovnik docent dr sc. med. Nenad Ratković, internista kardiolog i medicinski direktor VMA, i potpukovnik dr Miodrag Šipčić, internista, klinički lekar na odeljenju Klinike za kardiologiju i urgentnu internu medicinu VMA.
Kao što je poznato, u Zavodu „Pančevac” kardiološke preglede već obavlja dr sc. med. Slobodan Tomić, doktor medicinskih nauka i magistar nauka iz oblasti kardiologije sa Odeljenja neinvazivne dijagnostike srca Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” u Beogradu. Zbog sve većeg interesovanja pacijenata, menadžment Zavoda odlučio je da proširi stručnu ekipu i da uspostavi saradnju i s drugim najistaknutijim kardiolozima u domaćem zdravstvu.
Pukovnik Ratković i potpukovnik Šipčić, inače, već duže vreme rade u jedinici intenzivne nege na Vojnomedicinskoj akademiji, gde se leče svi internistički pacijenti koji zahtevaju drugi ili treći stepen intenzivne nege. To u prevodu znači da ova dva lekara, između ostalih, spasavaju živote svih težih pacijenata – kardioloških, endokrinoloških, nefroloških ili pulmoloških koji zahtevaju 24-časovni hemodinamski monitoring na VMA. U Zavodu „Pančevac” oni će subotom obavljati kardiološke, opšte internističke i sistematske preglede. Zakazivanje je moguće putem telefona 013/21-90-900 i 013/21-90-903.
Ne ignorišite „tihog ubicu”
PANČEVAC: Poznato je da su kardiovaskularna oboljenja vodeći uzrok smrti oko 17,5 miliona ljudi u svetu. Koje tegobe su najčešće kod kardioloških pacijenata s kojima se vi svakodnevno susrećete?
NENAD RATKOVIĆ: Najčešće kardiovaskularne bolesti s kojima se srećemo su akutni infarkti miokarda, srčane slabosti, te akutni edem pluća ili, što bi u narodu rekli – voda na plućima. Vrlo su česte i hipertenzivne krize, koje se javljaju kod pacijenata s visokim pritiskom, koji nisu blagovremeno zbrinuti na adekvatan način, pa dolazi do neuroloških ili kardioloških manifestacija koje ih neposredno vitalno ugrožavaju. Ubedljivo najveći procenat kardioloških pacijenata u Srbiji oboleo je od hipertenzije.
• Da li je hipertenziju lako prepoznati?
– Sve zavisi, u stvari sve je individualno. Postoje osobe s blago povišenim pritiskom, recimo oko 150/90 mmHg ili čak i 130/90 mmHg. Ovo poslednje bi se u nekim okolnostima smatralo „graničnom vrednošću” pritiska. Ima pacijenata kojima i ovakav pritisak, iako ne preterano visok, stvara tegobe. S druge strane su pacijenti sa ozbiljnom hipertenzijom i vrednostima koje idu i do 170/120 mmHg, ponekad i više, bez propratnih simptoma. Ova druga grupa je u daleko većem problemu budući da često nije ni svesna da ima hipertenziju i uglavnom to otkrije sasvim slučajno, rutinskim pregledom. Upravo zbog toga je hipertenzija dobila epitet „tihi ubica”: ako se blagovremeno ne otkrije i ne leči, ovo podmuklo oboljenje može da uznapreduje i da izazove šlog, srčani infarkt, bolesti bubrega i mrežnjače, prskanje krvnih sudova, oslabljeno pamćenje i brojne druge tegobe. Problem postaje daleko ozbiljniji ako je hipertenzija udružena s drugim faktorima rizika za razvoj koronarne bolesti odnosno infarktnog ili predinfarktnog stanja. Tu prvenstveno mislim na pušenje, povišene vrednosti holesterola i triglicerida i svakako dijabetes.
• Srbija je treća zemlja po umiranju od kardiovaskularnih bolesti. Pre nas su samo Rusija i Ukrajina. Mogu li se stvari popraviti i kako?
– U poslednjih nekoliko godina veliki akcenat se stavlja na primarnu prevenciju, odnosno na rano otkrivanje hipertenzije i drugih faktora rizika koji dovode do bolesti srca i krvnih sudova. Za svaku pohvalu je to što su velike kompanije, poput Rafinerije nafte Pančevo, u tom kontekstu donele odluku da svoje zaposlene redovno šalju na sistematske preglede da bi ranim otkrivanjem tih i drugih profesionalnih i neprofesionalnih oboljenja doprineli bržem i lakšem dijagnostikovanju, potom i lečenju, a samim tim i daleko povoljnijem ishodu.
Prepešačite četiri kilometra dnevno
PANČEVAC: Da li ljudi koji nemaju nikakve tegobe treba da odlaze na preventivne preglede kod kardiologa? Kome se takvi pregledi preporučuju i koliko često?
MIODRAG ŠIPČIĆ: Prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa, svi ljudi stariji od četrdeset godina morali bi da u određenom vremenskom ritmu odlaze na sistematske i kardiološke preglede. Koliko će ti pregledi biti česti, odlučuje se na osnovu takozvanog SCORE rizika, koji se određuje nakon prvog kardiološkog odnosno internističkog pregleda. On obuhvata merenje krvnog pritiska i laboratorijske nalaze, koji prvenstveno podrazumevaju određivanje vrednosti holesterola. Uz to, uzima se u obzir i starosno doba i podatak da li je pacijent pušač i tako dobijamo klasifikaciju po SCORE riziku. Na osnovu toga, pacijentima dajemo informaciju da li je potrebno da preglede obavljaju na godinu dana, dve, tri ili pak češće ili ređe od toga, kao i savet o promenama načina života i/ili uvođenju terapije. Pored osoba starijih od četrdeset godina, redovni pregledi obavezni su za ljude koji se bave određenim profesijama, poput profesionalnih vozača, vojske, onih koji su izloženi gasovima ili jonizujućem zračenju, rade sa azbestom i slično.
• Koji faktori rizika utiču na nastanak kardiovaskularnih oboljenja?
– Faktore rizika delimo na promenljive i nepromenljive. Kao što nam samo ime govori, na nepromenljive faktore ne možemo uticati. Tu spadaju pol i genetika. Pojašnjenja radi, veće su šanse da će od bolesti srca i krvnih sudova oboleti osoba čiji je blizak rođak pre 65. godine imao značajna oboljenja ili čak smrtni ishod od kardiovaskularnih bolesti. Klasični promenljivi faktori na koje možemo uticati su visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, pušenje, vrednosti glikemije, telesna masa, obim struka, stres i druge.
• Statistike pokazuju da sve veći broj mladih ljudi oboleva i strada od kardiovaskularnih bolesti. Zašto se to dešava?
– Razlog je pre svega nedostatak fizičke aktivnosti i neadekvatna ishrana. Sve više je, čak i među decom, onih koji imaju prekomernu težinu. Indeks telesne mase značajno raste, a to je, kao što znamo, osnova za nastanak hipertenzije, šećerne bolesti i mase drugih komplikacija.
• Šta vi preporučujete: kako da se hranimo i koju vrstu fizičkih aktivnosti da praktikujemo i koliko često da bi nam srce bilo zdravo?
– Fizička aktivnost je obavezna – idealno bi bilo najmanje 40–45 minuta dnevno. Ne mora to da bude teretana, dovoljna je i šetnja: važno je da za to vreme otprilike pređete četiri kilometra. Treba biti aktivan bar tri puta nedeljno, a što više, to bolje. Ipak, imajte u vidu da ni krajnje iznurivanje organizma nije praktično. U životu, generalno gledano, i u odnosu s ljudima i u ishrani i u svakoj drugoj oblasti – najteže je biti umeren. Ko je to postigao, taj je uspeo u životu i taj se sačuvao. Što se tiče ishrane, evropske preporuke kažu da je mediteranska ishrana najzdraviji izbor, pogotovo za starije ljude. Na jelovniku treba da preovlađuju voće, povrće i odabrana mesa – prvenstveno piletina, ćuretina i teletina bez kože i iznutrica. Punomasni sirevi, mleko i jogurt nisu izbor ishrane za ljude starije od trideset odnosno četrdeset godina. Kod mlađih osoba dolazi u obzir sve što ne utiče nepovoljno na njihov indeks telesne mase.