Svake godine više od 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo, a čak 20 miliona njih pokuša da to učini. Kada je reč o našoj zemlji, uprkos tome što se u poslednjih 25 godina beleži pad stope samoubistava, ona je i dalje visoka i svrstava nas na visoko 13. mesto u svetu.
Na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava, 10. septembar proglašen je 2003. godine za Međunarodni dan prevencije samoubistava. Ovogodišnja kampanja odvija se pod sloganom „Odvoji minut, promeni život” i ima za cilj da skrene pažnju javnosti na suicid kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti.
Mnogo neopravdanih razloga
Kada je reč o motivima koji osobu mogu navesti na to da digne ruku na sebe, Anja Petruc, psihološkinja u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”, kaže da oni predstavljaju posledicu uzajamnog dejstva različitih faktora – psiholoških, bioloških, socijalnih, ekonomskih i drugih.
– Pod velikim rizikom su osobe koje boluju od nekih mentalnih poremećaja, pre svega depresije, potom bipolarnog poremećaja, shizofrenije, poremećaja ličnosti… Psihičke krize izazvane gubitkom posla, neuspehom u školi, porodičnim problemima ili krize razvojnog karaktera, kao što je na primer adolescentska kriza, mogu biti okidač za ideju suicida. U faktore rizika ubrajaju se i pretrpljena trauma ili zlostavljanje, samoubistvo člana porodice ili prijatelja, zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, kao i somatske bolesti, kako hronične, tako i one neizlečive praćene neizdrživim bolovima. Svi faktori se ni ne mogu nabrojati, jer svaka osoba ima svoj lični razlog zašto bi uradila tako nešto. Ipak ono što ih povezuje je to da im suicid deluje kao jedino rešenje problema, a vera da može biti bolje i da život ima smisla ne postoji – objašnjava Anja Petruc.
Crveni alarm
Iako se imupulsivnost često navodi kao jedna od osobina osoba koje su pokušale ili izvršile suicid, Anja Petruc naglašava da je većina ovih ljudi prethodno o tome dugo razmišljala prolazeći kroz čitav proces: od pojave prolaznih suicidalnih misli, preko planiranja kada i kako to uraditi, sve do konačne odluke. „Simptome” tog procesa okolina često može prepoznati, a samim tim i blagovremeno odreagovati.
– Važno je pratiti znakove upozorenja na nivou ponašanja i na verbalnom nivou. Crveni alarm se pali ako je osoba preokupirana smrću, povlači se, gubi interesovanje za aktivnosti u kojima je pre uživala, ima nesanicu ili previše spava, nema apetit ili previše jede, završava neke započete poslove, poklanja svoje vredne stvari… Značajni indikatori mogu biti i samopovređivanje i rizično ponašanje, a posebno treba obratiti pažnju na osobe koje su već imale pokušaje suicida – kaže Anja Petruc.
Ova psihološkinja naglašava da je, ukoliko posumnjate da osoba iz vašeg okruženja razmišlja o samoubistvu, za početak najvažnije da budete aktivni slušalac, da je ohrabrite da vam govori o svom problemu i to tako što ćete joj pokazati da razumete ono što vam priča i da saosećate s njom.
– Osobi koja ima suicidalne misli i namere će verovatno biti teško da govori o tome, pa morate biti strpljivi s njom. Nemojte je kritikovati, sažaljevati ili govoriti šta bi trebalo da radi, jer se tako ona može zatvoriti za dalju komunikaciju. Možete joj postaviti pitanja u vezi sa samoubistvom kako biste utvrdili da li ima plan i sredstva za njegovo ostvarivanje. Tako možte ustanoviti stepen suicidalnog rizika, a samim tim i vrstu neophodne pomoći. Nekada su dovoljne pažnja i podrška, ali u slučajevima kada je ideja o ovakvoj vrsti „izlaza“ posledica ozbiljnijeg problema, neophodno je potražiti stručnu pomoć – naglašava naša sagovornica.
Podrška iz „Srca”
Mnogi ljudi koji su preživeli pokušaj suicida tvrde da bi staza na kojoj su se našli mogla biti prekinuta da im je neko posvetio makar minut pažnje.
U našoj zemlji već 26 godina radi Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistava „Srce”. O tome koliko je postojanje ovog volonterskog centra značajno dovoljno govori činjenica da je u njemu tokom 2016. godine pomoć u vidu razgovora potražilo čak 2.900 ljudi. Svi oni koji imaju potrebu da popričaju sa volonterima u „Srcu” mogu to učiniti putem besplatnog broja telefona 0800/300-303, putem mejla: vanja@centarsrce.org ili preko čet-servisa na sajtu www.centarsrce.org.
(Preuzeto iz nedeljnika „Pančevac” br. 4730 od 15. 9. 2017)
