Reakcije ljudi na isti događaj mogu biti veoma različite. Svaka osoba procenjuje situaciju na osnovu svojih percepcija, uverenja, osećanja i daje joj određeni značaj, te su različita ponašanja posledica različitih vrednovanja situacije. U utvrđivanju važnosti, ljudi su subjektivni, pa procena može biti manje ili više racionalna, ali može biti i potpuno iracionalna. Osetljivi ljudi negativnim događajima često daju preveliki značaj, ocenjuju ih kao katastrofe sa kojima se ne mogu izboriti. Umesto da preduzimaju akcije kojima bi ponovo uspostavili ravnotežu, osobe se fokusiraju, čak fiksiraju, na negativnu promenu. Usmerene su samo na jedan aspekt problema, dok širi kontekst izostavljaju, što im i onemogućava da vide kojim rešenjima raspolažu. Pre nego što počne da katastrofira, čovek bi trebalo da zapita sebe koliko mu je događaj uopšte značajan i koji je njegov najgori mogući ishod. Već ova razmišljanja bi događajima mogla da daju adekvatnu važnost. Neki bi bili otpisani kao nevažni, a za one koji se procene kao važni postoje tri izbora. Ukoliko je negativna situacija promenjiva, treba razmisliti o načinima na koje se može rešiti, ako je situacija nepromenjiva osoba može pokušati da izađe iz nje, a ukoliko izlazak nije moguć, preostaje samo da je prihvati.
